KLFM

Enciklopedija živih

Početkom novembra, leta Gospodnjeg 2015. u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u Beogradu, u Srbiji premijerno je odigrana predstava „Enciklopedija živih“, režisera Zlatka Pakovića. Predstava potencira ključne tačke u odnosima Srba i Albanaca u poslednjih 100-ak godina, počev od knjige Dimitrija Tucovića: „Srbi i Arbanasi“ do tajne večere u nekad Titovoj vili na Dedinju na kojoj su brke mastili Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, kao i Hašim Tači i Edita Tahiri, a sve uz mile zvuke Bajage koji je se za tu priliku nazočnima na uvce unosio i pevao im o „plavom safiru“.

A da bi došli do tog plavog safira „elite“ su spremne na sve pa su tako siromašnima podmetnuli kukavičje jaje nacionalizma koje su ovi tako zdušno prihvatili i krenuli u krvave sukobe koji, evo, već više od stoljeća, uz manje ili veće prekide ne prestaju.

Uz pomoć našeg starog poznanika Jetona Neziraja Zlatko je sročio tekst za predstavu koja razotkriva to kukavičje jaje i uz pomoć teatra tu istinu nudi svima koji su voljni da je čuju.

U nešto više od sat vremena efektivnog razgovora Zlatko nam priča o hipokriziji teatra i publike koju više pogađa potencijalno žrtvovanje jagnjeta zarad večnog mira Srba i Albanaca od hladnjača koje su prevozile leševe Albanaca nadomak grada u kojem žive. Pričamo i o odnosu sa Mikijem Manojlovićem čija je pompezno najavljivana premijera predstave „Romeo i Julija“, o ljubavi Albanca i Srpkinje doživela fijasko kad ga je Romeo (Alban Ukaj) i napustio, o dijalogu Srba i Albanaca, o kulturi dijaloga, zašto nije tražio od policije da obezbeđuje predstavu igrala ona u Beogradu, Novom Sadu, Prištini…

Podsetili smo se malo vrlih likova, da ne koristimo izlizano herojstvo, poput Miroslava Filipovića, novinara koji je zbog pisanja istine o zločinima na Kosovu i jedne i druge strane završio u zatvoru, o onima koji su se drznuli ne poslušati naredbu da pucaju u nemoćnog čoveka.

Ako mislite da je priča jednostrana i da ta kukavičja jaja otkriva samo na jednoj, onoj srpskoj strani, onda grešite jer se Paković suočava i sa cirkusom i sa albanske strane. Dok god je nacionalna kategorija na prvom mestu tu trava više nicati neće a to je dobro shvatila heroina u stvarnom životu a i ovoj predstavi – Emina Busuladžić, žena čija je neiscrpna energija sprečila da njena fabrika (Dita iz Tuzle) doživi sudbinu preostalih fabrika sa prostora bivše Jugoslavije i koja završava predstavu rečima:

„Ako se ovi naši zajednički dušmani nadaju da ćemo mi odustati, da nećemo moći da izguramo, uzalud im je. A ako su mislili da mogu kako hoće, neće moći dokle hoće“.

Ne odustajte i pokrenite se. Moto „Enciklopedije živih“ je: možemo živeti poštenim životom. A počnite sa KUPEK-om # 142 jer ovo možda jeste na prvu ruku priča o Srbima i Albancima ali ujedno priča i svim međunacionalnim odnosima na prostoru Balkana. Uostalom, Tači u predstavi i kaže da je Hrvatska zemlja na koju se moraju ugledati.

Razgovor smo začinili sa bendovima sa Kosova i iz Albanije. Vredi izdvojiti dva sata. Emisiju možete poslušati i ovde.