KLFM

Omča za Dom kulture Studentski grad

Balkanima u DKSG by Aleksandrija Ajduković

Jedna od najvećih prevara nakaradnog kapitalističkog sistema, kakvog smo usvojili, je tržište. Čak i da postoji, što kod nas nije slučaj, razmišljati o kulturi/umetničkim djelima, performansima isključivo kroz tržišni princip znači postavljanje omče na umetnost za koju kažemo da je najjača politička opcija, na umetnost koja propituje, koja ukazuje, koja edukuje…Beogradskom Domu kulture Studentski grad (DKSG) omču je stavio ministar prosvete idejom da spoji dve ustanove – Studentski kulturni centar i DKSG, jer da ovom gradu ne trebaju dva kulturna centra. Više nego dovoljan povod da ugostimo ekipu iz DKSG (Marinu i Milana) kao i Branislava Dimitrijevića, istoričara umetnosti i autora knjige “Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974)”.

Pokušali smo u ovom 178. KUPEK-u objasniti šta stoji iza ideje ministra prosvete, postoje li neke skrivene namere sa zgradom kultnog SKC-a, koja sve više svoj prostor ustupa komercijalnim sadržajima, dok je onih kulturnih, po čemu su bili nadaleko poznati, sve manje i manje.

Pričalo smo o tome kako je moguće pomoći družini iz DKSG da opstanu (https://www.peticije24.com/protiv_gasenja_dksg), koliku podršku imaju kulturne javnosti ali i studenata, jer ne zaboravimo, DKSG se nalazi u srcu Studentskog grada i nastao je kao rezultat studentskih protesta 1968. godine. Studenti su tada, između ostalog, to i tražili. Koliko im je sada stalo do opstanka kulturnog centra koji je prava spona prošlosti i budućnosti? Avangardni nekad, a i sad.

Mutna budućnost DKSG by Tata Zule

I šta bi Tito danas rekao? Da su studenti opet u pravu?

Ali Tito u našoj kolektivnoj svesti sve manje zauzima onu pozitivnu stranu, baš kao i sve što je nastalo u njegovoj Jugoslaviji, a DKSG i SKC u i dalje neka vrsta zaostavštine i kao takvi moraju biti uništeni jer je i to deo talasa revizije o čemu nam je pričao Branislav Dimitrijević. Reč je o kontrarevoluciji i pitanje je dana kad će doći i po vas ali možda je i vreme da prestanemo razmišljati o tim rečima pastora Niemelera.

Možda je potpuno pogrešno reagovati iz pobuda da ne bi došli po “nas”, jer nas ta komformistička zona ubija postepeno. Treba reagovati ljudski jer i DKSG smo “mi” pa makar se samo i očešali na neki od programa koje ta ustanova priprema i treba odgovoriti na državno nasilje.

Kako?

Nova 1968. nije moguća i to iz više razloga. Za početak ovo ipak nije ni 1967. godina. Proteste ipak ne treba isključiti, kao ni razne oblike građanske neposlušnosti, ali budimo realni. Do izbora teško da će se donositi ikakve teške odluke. Treba ipak biti budan na dan i noć izbora da se ne dese nova rušenja, što ovoj vlasti nije strano. Opširnije o tome u emisiji posvećenoj ekipi iz “Ne da(vi)mo Beograd”.  

Kraj emisije, a možemo reći i čitavu emisiju, posvetili smo Lazaru Stojanoviću, našem prijatelju, gostu KUPEK-a. Njegov lik i delo uveliko se prepliće sa onim što DKSG predstavlja. Pripremili smo delove govora sa komemoracije održane u Centru za kulturnu dekontaminaciju i sa tim zaključili ovaj 178. KUPEK. Poslušajte nas u ponedjeljak, 13. 03. od 23 h. Emisiju možete poslušati i na KUPEK mixcloud kanalu.