KLFM

Kunst & Liebe Frequency Machine

Mrtvo more za početnike i puritance

23:00–1:00 Ponedjeljak 1718.6.2019.

Ne postoji ništa što „mrtvo more“ može ustalasati toliko koliko priča o seksu, o seksualnosti, bez obzira što je to jedna sasvim prirodna pojava, baš kao i vršenje nužde? Pogotovo ako tu priču potenciraju „naša fina“ deca. „Naša fina“ deca koja završavaju sa neželjenim trudnoćama jer niko sa njima nije našao za shodno da popriča o opasnostima upuštanja u seksualne odnose, jer niko nije našao za shodno da popriča sa njima o mogućnostima zaštite…

Piše: Dejan Kožul, KUPEK

„Želim vam svima, svakome od vas, da nađete sopstveni razlog da se pobunite. To je od neprocenjive vrednosti. Kada u vama nešto izaziva bes, kao što je u meni izazvao nacizam, postanite aktivni borac, žestok i posvećen. Time se uključujemo u snažnu istorijsku maticu, koja mora da se nastavi zahvaljujući svakom od nas. Onda ona teče ka većoj pravdi i većoj slobodi, ali ne ka ovoj neobuzdanoj slobodi lisice u kokošinjcu“. Citat je ovo iz eseja Stefana Hesela, heroj francuskog pokreta otpora, jednog od sastavljača Opšte deklaracije o pravima čoveka UN. Citat koji bi svako od nas trebalo uvek da ima na umu jer kao što je isti taj Hesel rekao: „Najgora je ravnodušnost, reći „šta ja tu mogu, snaći ću se već nekako“. Ovakvim stavom izgubićete jednu od osnovnih osobina koja vas čini ljudskim bićem. Osobinu bez koje se ne može: sposobnost da se pobunite i kao posledicu, da se protiv nečega pokrenete.“

Kad je direktor gimnazije u Lebanu , Dragan Đorić, odlučio da zabrani učenicima te škole da odu na takmičenje srednjoškolskih teatara u Kragujevac, jer se navodno nisu na vreme prijavili, ali i i zbog toga što se predstava “ne uklapa u kontekst umetničkog dela”, učenici su se odlučili na pobunu. Pobunu koja „teče ka većoj pravdi i većoj slobodi“.

A šta je to što se „ne uklapa u kontekst umetničkog dela“, kako je to direktor procenio, koji predstavu nije ni odgledao?

„Mrtvo more za početnike“ je kombinacija knjige Jasminke Petrović, „Sex za početnike“ i pripovetke Radoja Domanovića, „Mrtvo more“. Kombinujući ta dva teksta, ali i sagledavajući reakcije palanke i znajući reakcije palanke bila ona u Lebanu ili u nekoj drugoj sredini, jer palanka je u nama, a ne mi u njoj, Dušan Blagojević, profesor Srpskog jezika i književnosti sastavio je tekst za predstavu i, ispostaviće se, zajedno sa učenicima napravio predstavu o sebi samima.

Ne postoji ništa što „mrtvo more“ može ustalasati toliko koliko priča o seksu, o seksualnosti, bez obzira što je to jedna sasvim prirodna pojava, baš kao i vršenje nužde? Pogotovo ako tu priču potenciraju „naša fina“ deca. „Naša fina“ deca koja završavaju sa neželjenim trudnoćama jer niko sa njima nije našao za shodno da popriča o opasnostima upuštanja u seksualne odnose, jer niko nije našao za shodno da popriča sa njima o mogućnostima zaštite…

To se, po direktoru, „ne uklapa u koncept umetničkog dela“ jer po njemu umetnost očigledno nije tu da se bavi seksom, da se bavi palankom. Umetnost je tu da ne talasa, da se osećate bezbrižno dok gledate folklorne ansamble.

Srećom, pa ova deca, ili što bi rekao njihov profesor, Dušan Blagojević, „krvopije“ nije delilo mišljenje direktora i pobunom su se izborili za njegovu ostavku i samim tim su napravili ključni iskorak ka „većoj pravdi i slobodi“. 

Iako nisu otišli na festival u Kragujevac predstava „Mrtvo more za početnike“ se ipak može smatrati pobedničkom. Odigrali su je, za sada, u Lebanu i u beogradskom KC Magacinu, na poziv onih koji su cenili njihov trud, njihov bunt i kvalitet urađenog.

Više nego dovoljan razlog da ih ugostimo i u KUPEK-u, 243. po redu, jer su svojim činom dokazali da je umetnost najjača politička opcija. Slušamo, stoga, njihovog mentora i umetničkog oca, Dušana Blagojevića, Milu Stanković, koja glumi Strinu u predstavi i Bratislava Zdravkovića.

Pričaju nam šta im znači učešće u ovakvoj predstavi, u teatru uopšte, kakva je uloga umetnosti, gde je tu palanka.

Ove „krvopije“ bude nadu u neko bolje sutra jer su, iako još uvek nesvršeni srednjoškolci, pokazali više ljudskih osobina nego većina nas. Da je Stefan Hesel danas živ, video bi da njegove reči žive u Lebanu, u ovoj sjajnoj grupi mladih ljudi. A na vama je da odlučite da li im želite dati podršku i pozvati ih da igraju i kod vas. Skromni su i raspoloženi za gostovanja.

Ako ne verujete autoru ovih redova onda poslušajte KUPEK i poslušajte Dušana, Milu i Bratislava u ponedeljak, 17.06.2019. godine od 23 h.

U suprotnom, čekamo vas na našem mixcloud kanalu već od utorka.

Podržite KUPEK na: www.patreon.com/KUPEK

thekupek@gmail.com

autor: dejan kozul, 17/06/2019

, , ,

Vezane objave

Arhiva

Laszlo Vegel: Ubi nas “Nesahranjena prošlost”

23:00–1:00 Ponedjeljak 2425.2.2020.

Malo je ljudi kojima bi sa punim pravom i bez imalo dvojbe mogli naljepiti etiketu intelektualca. Uglavnom je riječ o…

Goran Dević: Kroničar rijeke, pruge i otpada

23:00–1:00 Ponedjeljak 910.9.2019.

“Rijeci je svejedno da li imao klasno društvo, fašizam, da li se zvijerstva na njenim obalama dešavaju.” Piše i slika:…

Meti Kamberi, “Grad bola”

23:00–1:00 Ponedjeljak 1516.6.2020.

Večeras sam Rom, Ciganče malo sa ulice. Željno znanja, željno života. I sutra ću to biti. I prekosutra. Prosiću pred…

Nema više “Sutra ćemo”

23:00–1:00 Ponedjeljak 45.12.2017.

Da bi neko zaslužio da se dva puta pojavi kao gost u KUPEK-u mora zaista imati dobru podlogu, kvalitetan rad…

Tjedna rotacija

Arhiva

ROBOHANDS / Violet

JAPAN / Quiet Life (1979)

KUTIMAN FT. DEKEL / My Everything

KHRUANGBIN / LateNightTales (R)

SUMMER OF SOUL /…or, When the Revolution Could Not Be Televised

METAMUSIC PRODUCTION / Remix of identity 7

playlist

Listen on Online Radio Box! KLFM