KLFM

Božidar Mandić: Govno u galeriji pomera recepciju umrtvljenog oka

Ljudi danas nemaju buntovne osobine. Verujem da će doći doba kad će čovek zagrliti čoveka. Trebaju nam novi Servantesi, novi Beketi, ljudi koji su imali hrabrosr. Ja se sa 68 godina bunim protiv slobodnog tržišta, a slobodno tržište predstavlja najveću cenzuru u umetnosti. Umetnost je bogojavljenje, to nije zajebancija. To je poruka koja dolazi iz metafizike. Jebo slobodno tržište!

Piše i razgovara: Dejan Kožul, KUPEK

Fotka: Ivan Zupanc, Zule

Crta: Jachim

Beg u šumu, povratak na drvo, u okean… Tu ideju donekle je promovisao i Daglas Adams, autor “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju” onda kad je uvideo koliko su zlovoljni i nesrećni bili oni čiji se život vrtio oko “zelenih komada hartije”. Sa tim je i počeo knjigu. Ali budimo realni. Deevolucija možda ne bi potrajala koliko i sama evolucija a i nekog reda treba biti. Dakle, krećemo sa šumom pa tek kad se ponovo prilagodimo šumi možemo razmišljati o drvetu. A okean? Budimo realni, molim vas.

Božidar Mandić je naš pionir. Pre više od 40 godina život u Novom Sadu zamenio je odlaskom u šumu, u Brezovicu. Umrtvljenje novosadskog neoavangardnog pokreta uticalo je na tu odluku, ali ne kako bi pobegao od svega, već kako bi taj duh slobode misli i izražavanja preneo u šumu.

Za sebe će reći da mu je i ime odredilo put jer da Boško, kako ga najčešće zovu, znači šuma. Odrekao se novca, komfora i otišao je da živi “sa bićima koja nude čar”, otišao je da oseti ponovo uzbuđenje, eros i ekstazu zato što je čovek. Otišao je da živi svoju utopiju, bez novca i bez strepnje jer “gde nema utopije rađa se strepnja”, po Mišelu Fukou.

Za demokratiju kaže da je završila svoju misiju jer je postala koruptivna i stvorila je siromašnog čoveka.

“Ja bih pre bio Don Kihot nego cenzori društva koji nam daju slobodu. Ja sam utopista. Živim sa filozofijom zemlje. Ja sam jedan od najbogatijih ljudi na svetu a nemam kinte u džepu”, rekao nam je tokom vožnje u Umetnobilu, a nakon povratka iz Zrenjanina, grada u kom smo bili ne bi li prisutnim građanima i građankama ponudili malo izvorske vode.

Sloboda naša nasušnja ugrožena je novim fašizmom, ali taj fašizam nam nije nametnut. Naprotiv. Sami smo ga privoleli. Mandić ga naziva “šarenim fašizmom” jer “kolorit omamljuje čoveka”, a spektakli, glamur i mejstrim samo fašizuju ljude. “To su mrtvi ljudi. Velika umetnost baziraće se bez novca”, rekao nam je u ovoj Umetnobilovoj vožnji Mandić.

“Borim se za decijarhat”, reći će nam ali dodaje i još jednu bitnu stavku, a to je da se vrati dostojanstvo čoveku, da ponovo ima erekciju jer: “Nikad neže moći robot da jebe sa emulzijom. Jebe na suvo.”

Tako je sagledao robotizaciju društva o čemu smo i pričali u ovom KUPEK-u.

Iako zna da ni jednu krivu Drinu ne može ispraviti, Mandić ne odustaje od toga.

“Ljudi danas nemaju buntovne osobine. Verujem da će doći doba kad će čovek zagrliti čoveka. Trebaju nam novi Servantesi, novi Beketi, ljudi koji su imali hrabrosr. Ja se sa 68 godina bunim protiv slobodnog tržišta, a slobodno tržište predstavlja najveću cenzuru u umetnosti. Umetnost je bogojavljenje, to nije zajebancija. To je poruka koja dolazi iz metafizike. Jebo slobodno tržište! Autor ne sme da podlegne populističkim zahtevima. Sva velika umetnost je nastala jer je nosila isijavanje nečega što čoveku nije dostupno”, kaže nam Mandić i pred kraj ove najave za 247. KUPEK dodajmo još samo jednu mudru misao našeg gosta:

“Iznesi govno u galeriju i pomerićeš percepciju umrtvljenog oka.”

Božidara Mandića i 247. KUPEK i ovog ponedeljka možete slušati od 23 h.  Ako nas promašite pronađite nas dan kasnije na KUPEK mixcloud kanalu.