KLFM

Poslednji trag utopije i zora novog dana

Zdravstveni problemi direktora, predsednika i glavnog i odgovornog urednika KUPEK-a uzrokovali su rupu između dva KUPEK-a. Stoga smo se odlučili da ovaj ponedeljak repriziramo 159. KUPEK emisiju, pomalo i nezasluženo zapostavljenu. Pričali smo o predstavi koja se zove „Doček“ i autorski je rad Hleb teatra u koprodukciji sa Bitef teatrom i organizacijom „Pekarna Magdalenske Mreže” iz Maribora.

Inspirisana je dramom Semjuela Beketa „Čekajući Godoa”, a u njoj se dijalozi iz Beketove drame, citati iz dela Ernsta Bloha, Eduarda Galeana , Darka Suvina i originalni tekstovi prepliću sa partizanskim i revolucionarnim pesmama nastalih pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata.

Pesme se izvode u novim, svežim, ponekad i iznenađujućim obradama koje ćete imati prilike da poslušate i u ovom KUPEK-u, zahvaljujući dobroj volji Jugoslava i Anastasije koji se predstavljaju i kao dvojac ANTI PROTIV.

U KUPEK-u # 159. pričali smo sa njima o motivaciji da obrade revolucionarne pesme, o odnosu prema Jugoslaviji i njenom nasleđu ali pre svega smo slušali njihova sjajna izvođenja koja će vas , ukoliko dozvolite sebi luksuz da na miru poslušate emisiju i ove pesme, možda dovesti i do suza.

A o predstavi u kompletu sa sve tekstom zadužena za priču je bila Sanja Krsmanović Tasić, koja je predstavu i režirala.

Kako je jednomesečni boravak u Mariboru bio presudan za nastanak predstave, da li publika na predstavu gleda sa simpatijama zbog nostalgije ili zbog poistovećivanja sa porukama predstave u kojoj se, između ostalog kaže, „sve je na prodaju i sve ima cenu“?

Koliko su umetnici poput družine iz Hleb teatra poslednji utopisti, koliko će im jedna ovakva predstava više zatvarati vrata, uzevši u obzir popularnost, odnosno nepopularnost teme kojom se bave, gde je u svemu tome uloga Dade Vujasinović kojoj je Sanja posvetila predstavu, esej u pokretu „O S(a)vesti“, kao i koliko u svemu tome ideali ipak nemaju cenu…

S obzirom na jednostavnu postavu predstava se bez ikakvih problema može, a rekli bi i mora, igrati i na otvorenom prostoru. I kao što rekosmo, dani su ovo godišnjica ustanaka, samim tim idealni i za pogledati ovu predstavu, ali to je u neku ruku i zamka koju valja izbeći jer „Doček“ je puno više od predstave kojom se može popuniti program obeležavanja. Teraju vas da propitujete sebe, ljude oko sebe i, na kraju, da razmislite o revolucijama koje nam svakako slede. One počinju u nama. Stoga, odvojite vreme, poslušajte ovo sjajno KUPEK izdanje i uživajte u izvođenju Jugoslava i Anastasije.

Dosta je bilo priče. Sad na preslušavanje 159. KUPEK-a, u ponedeljak, 31. 10. od 23 h jer ovo je “poslednji trag utopije i zora novog dana”