KLFM

Dok gledam ovu sliku, razmišljam o tome kako smo sada i ovde svi mi dečaci/devojčice u svečanim odelima, koje je realnost malo usporila ka svečanosti na koju smo krenuli. I svi ovde imamo po jednu masnicu, još uvek nismo izubijani. Na nekim mestima nažalost nije tako, ali ovde još vek jeste. Da li zbog toga što realnost ima milosti, ili zato što je tek počela da nas leši, saznaćemo već u narednih nekoliko meseci. Kao i to da li će svečanost na koju smo se uputili biti otkazana. No, šta je otkazivanje za višegodišnje pandemijske veterane? Sudeći po tome kako se ljudi koji čine tu realnost ponašaju, šta rade, koliko ne umeju da misle, koliko su isključivi, plitki, zlobni i loši, plašim se da sa tom jednom masnicom još uvek izgledamo relativno dobro. Ništa na svetu ne bih voleo kao to da mi bliska budućnost dokaže da sam u prethodnoj rečenici napisao glupost. No sudeći po mom skromnom životnom iskustvu, odnosno stihovima iz prve pesme, onoj po kojoj cela današnja Gistro FM epizoda nosi naziv People Ain’t No Good, sve mi se čini da svetlo na kraju tunela nije nikakva fatamorgana, već voz koji ide ka nama.

…

Ta pesma potiče sa albuma The Boatman’s Call kog je Nik Kejv snimio pre tačno četvrt veka. Kako je reč o meni najdražem Kejvovom albumu, ništa me nije sprečilo da baš on bude današnji Gistro evergreen. I to treći put. A pored pomenute pesme, slušamo još Far From Me. U životu sam čuo na hiljade pesama, ali nijednu koja na tako koncizan i poetičan način opisuje ono osećanje kada ti u svetu punom izdajica, zabode nož u leđa neko za koga si se mogao zakleti da je s tobom protiv svih njih, odnosno kada se ispostavi da je taj neko zapravo bio bukvalno protiv svih osim sebe. Pa čak i tebe. Jer u ovakvom svetu izgleda da odavno ništa nije važnije od reči “sebe”. I da nikad ništa nije napisao osim ove dve pesme, Nik Kejv bio bi jedan od najvećih.

…

Od noviteta čeka nas sjajni novi album za Band of Horses, novi tribjut za Joko Ono, odakle slušamo Yo La Tengo, novi singlovi za Kurta Vajla, odnosno Kevina Morbija, odlični soul-pop grupe iz Sijetla The Dip, a jedan od albuma nedelje je snimio muzičar iz Nigera Emdu Moktar, čovek koji je na savršen način povezao melanholiju afričke pustinje i svemirske psihodelične tripove. Slušamo još Merijen Fejtful, Lunu, Mikija Njuberija, El Ten Eleven, Arcade Fire, Hurray for the Riff Raff i mnoge druge.