KUPEK 232 i Olja Runjić: Bastardica sa Jadrije
„Ja sam pisac bastard, dospeo ni od kud“, govorio je Danilo Kiš a to „ni od kud“ možemo sagledavati i…
Kunst & Liebe Frequency Machine
Postosmomartovsko KUPEK izdanje, prigodno, slučajno ali prigodno, bavi se pitanjima odnosa muškaraca i žena, problemima koji proističu iz patrijarhalnih odnosa, a sve kroz sagledavanje predstave „Crvena ljubav“, koji je po tekstu uske spisateljice i revolucionarke Aleksandre Kolontaj, udramila i izrežirala Olga Dimitrijević, a koja se igra u beogradskom Bitef teatru.
Predstava se bavi revolucionarnom idejom ljubavi, drugim rečima, dovodi u pitanje patrijarhalne i kapitalističke društvene mehanizme koji su oblikovali današnje ljubavne odnose i proizveli njihove, još uvek aktuelne, društvene forme.
Priča prati ljubavni, politički i društveni život Vasilise i Vladimira, koji su se upoznali za vreme revolucije kao ubeđeni idealisti. Pet godina kasnije, Vasilisa i dalje ostaje verna svojim idealima, dok Vladimir, uspinjući se na poziciju direktora i prisvajajući sve privilegije koje to sa sobom nosi, izneverava, koliko njihovu zajedničku politiku, toliko i ljubavnu vezu.
Ukratko, to je predstava. A sad malo da raširimo to jer smo u ovom 148. KUPEK-u izašli izvan okvira predstave, ali smo u svakom trenutku ostali unutar teme fokusirajući se na problem patrijarhata u našem društvu kojeg ne možemo menjati ako ne promenimo odnose u privatnoj sferi. To pitanje se nameće i u samoj predstavi i romanu jer se glavni lik nije emancipovao od pozicije povlašćenog muškarca u patrijarhalnom društvu pa tu poziciju prenosi i na poziciju direktora.
Pričali smo sa Olgom i o trivijalnoj književnosti čiji je fan, baš kao što je fan i narodne muzike, što je za nju bilo teže priznanje nego priznati da je lezbejka.
Pokušali smo da demistifikujemo značaj revolucija kakve znamo, uključujući onu Oktobarsku pa do ovih naših jer se nijedna promena nije desila preko noći. Revolucija je permanentna borba, reći će nam Olga, pozivajući se i na prava koja su data ženama nakon Drugog svetskog rata. Koliko god ona bila značajan napredak stvari se u domovima nisu posebno menjale i patrijarhat je opstao u javnoj i u privatnoj sferi.
Sagledali smo i današnja obeležavanja Dana žena, za čije je postojanje zaslužna i Aleksandra Kolontaj, pokušali objasniti kako se patrijarhalni stavovi ogledavaju čak i unutar LGBT zajednice i na kraju zaključili da je kultura, čak i kad se pravi da nije politična, tek tad posebno politična.
I na kraju, citirajmo jednu od Olginih heroina – Janu Todorović: „Zabranili ženi piće, kao da nije ljudsko biće“. Eto i razloga za njeno oduševljenje folk muzikom, posebno ženama unutar iste, unutar koga je naterala i Anu Ćurčin, našu gošću iz 145. KUPEK izdanja koja je ekskluzivno za KUPEK odsvirala i odpevala pesmu Indire Radić, koju peva i u predstavi za koju je u potpunosti pripremila i izvela muziku.
Naveli smo sasvim dovoljno razloga za slušanje ovog 148. KUPEK-a, kojeg možete poslušati u ponedeljak, 14.03. u 23 h, a ukoliko vam to ne bude dovoljno Olgu možete poslušati i u našem 84. izdanju , od pre neke dve godine.
autor: dejan kozul, 14/03/2016
Arhiva
„Ja sam pisac bastard, dospeo ni od kud“, govorio je Danilo Kiš a to „ni od kud“ možemo sagledavati i…
Elektronski fanzin „Get on strage“, odnosno čitaoci fanzina su u prošlogodišnjem glasanju izabrali bend Replicunts za najbolji bend 2014. godine. To je donekle uticalo da trojku iz benda pozovemo u KUPEK jer je skrenulo pažnju na tri devojke, klasično-neklasičnu punk postavu. KUPEK # 116 posvećen je apsolutno njima.
U društvu u kom je umjetnost, posebno ona koja uznemirava, odnosno ona koja je ujedno i najjača politička opcija, ne…
O zidovima, grafitima, street artu, muralima, o ilustracijama, o obrazovanju, o položaju žena u tom poslu na koji se često…
playlist