Matija Habijanec/The Marshmallow Notebooks – kapela Sv. Nikole, Marjan

Stotinjak metara iznad prve marjanske Vidilice je smješten omanji plato s crkvicom Sv. Nikole. Taj je minunalistički prirodni amfiteatar poslužio kao pozornica nenajavljenog, poluprivatnog koncerta Matije Habijaneca, iza kojeg stoji projekt poznat pod imenom The Marshmallow Notebook. Svoje doživljaje s tog konspirativnog noćnog nastupa u priloženom tekstu iznosi Tomislav Gracin, predvodnik klana štovatelja dinosaurusa i kauboja(tzv. “mamuzari”) u KLFM-ovom konzervativnom krilu!

 

Gali je stara škola, peristil teeeški.
Gali je kolega sa radija i sinoć smo on i ja prisustvovali jednom od onih koncerata koji ćemo pamtit.
Ili bar ja. Jer Gali se ulija.

Kao šta to obično biva sa svim dobrim provodima, sve je počelo slučajno..
Mali Badžo me preksinoć tagira na Cukenbergovon sajtu, ali ja san laptop ostavija doma jer san bira pločice za stavit u birc, a sve su mi fotke pohranjene u laptopu. Mislin ,fotke pločica.

I tako, zakotrljala se priča o besplatnom koncertu Matije Habijanca u gradu, priča na koju san ja naletija jučer, rano ujutro dok ne popiješ kavu.
Matjia je složija dobru priču.

“Svirat ću večeras u Splitu, besplatno i usuvo ( bez ozvučenja ), a vi mi ( fanovi I fb prijatelji ) nađite nađite najbolju lokaciju za tu prigodu.” I tako je krenilo.

Matija Habijanec je kantautor iz Zagreba ( valjda ) ,koji je ove godine izda od kritike hvaljen album i čiji mi je jedan primjerak Veliki Arbitar poklonija prilikom projekta/festivala “Radio na cesti” KLFM-a Indirekta. I album je dobar, easy glazaba, onako lipo kantautorski, iskreno i nepretenciozno.
Pa reko – zašto ne otić i čekirat, glazba, šuma i pivo, zvuči dobro.

I naravno, Gali je bija na dogovorenoj poziciji u bircu “ohoho” ranije, a drag mi je baš zato šta znan da na njega mogu računat, naročito kad su ludosti u pitanju. Mali Baždo je brokva. A i nije nan triba. Triba je doć i Vojna “Najbrži Hrvat”, al očito nije tako brz kad su dogovori u pitanju.

Crkvica_Sv._Nikole

Gali je malo čudan kad ga voziš na vespi. Osim šta se panično boji vožnje na motoru, cilin puten do prve vidilice tapša me po drobu tako da mi je to bilo malo neugodno. Al to ćemo pripisat nervozi.
Na vidilci su stavili neke glupe pregrade pa ne može čovik motoron laganini do kapelice. Tako
da se Gali lipo uspuva uzbrdo, a i nije mu bilo lako nosit ona dva “Tomislava” od po litre.

Taman smo uplovili dok je Matija svira “Summer”, hit sa albuma i sve se posložilo. Piva, zidić,
mrčina, akustara, 30-40 ljudi, zvjezdano nebo i Split na dlanu. Koncert je bija dobar iako san dojma da bi Matija najrađe “balija” sa ljudima i pija alkohol. Ipak, najbolje je došlo pri kraju
kad je odsvira par laganih stvari ( dobro, većina su lagane ) pickingon po žicama i podsjetija me na
Ryana Adamsa njegove balade. Bilo je par obrada ( Lovely Quinces, Bad Religion.. ), bilo je čudnih maratonaca sa dugin svitlima na čelu koji su trčali po Marjanu, red šala, red pošalica, miris ganje svima nam drage i naramak pive za jednu ugodnu večer u gradu. Bija je I Krafna. On je buljija u “televiziju”.

Posli smo upoznali Matiju, malo proćaskali i moran priznat da mi je bilo ža napustit poprište jer me oni panj Vojna čeka u bircu. Posija san pocokanog Galija na motor ( dobro, I ja san bija lipo nakvašen ) pa smo se uputili u birc. Matija je ispunija obećanje i doša za nama u društvu jedne mlade dame pa smo se svi lipo zabavili i našalili. Kako i neće kad ga je Gali za vrime svirke bar 3-4 puta pozva u birtiju. Na kraju su oni išli pit u “Drva” i baš mi je ža šta nisan iša sa njima jer mi se pari da Matija ka i mi voli bocu i da je jedan ugodan i vedar momak. Al ja san mora otvorit birc jutros pa mi je bija presing.

I sad sam stojin tu i pišen.Nema pasa. A moga san “spojit”..

 

Tomislav Gracin

28/07/2014

autor: Vjeran Stojanac

Tags: , , , , ,