Kosmički poredak Mikloša Radnotija i Aleksandra Zografa

23:00–1:00 – 1314.5.2019.

Snagu Radnotijeve poezije prepoznao je i Danilo Kiš, ali ne samo to. Danilo Kiš je prepoznao i temu o koncentracionim logorima, gde mu je i otac stradao. Dakle, pričamo o višem kosmičkom poretku koji je doveo u vezu Danila Kiša, Mikloša Radnotija i Aleksandra Zografa, a na kraju tog niza, za sada se nalazi i ovaj 239. KUPEK. Red bi bio da ga produžite sami. Da se upoznate sa poezijom Mikloša Radnotija, da poslušate ovo sjajno i poučno KUPEK izdanje i da prenosite dalje svoja sećanja i osećanja. Zašto? Kako se ne bi ponovilo. I da budemo mi dom njegovoj poeziji ako već nije mogao dočekati onaj pravi.

“Borske beležnice” izašle su u izdanju Narodne biblioteke Bor i predstavljene su u galeriji Artget u Beogradu

Piše i slika: Dejan Kožul

Cenjeno KUPEK slušateljstvo zna da se u ovim dvosatnim druženjima često bavimo Holokaustom. Pričamo o Holokaustu, upozoravamo i, pre svega, trudimo se da upoznamo lice zla kako nas ponovo ne bi zateklo. Isto tako, cenjeno slušateljstvo zna da smo u jednoj od prethodnih epizoda, konkretno 197. po redu, o Holokaustu pričali podstaknuti nastankom strip brošure “Pisma Hilde Dajč”. Autor tog sjajnog i značajnog stripa je Saša Rakezić, odnosno Aleksandar Zograf. Zograf na tome nije stao već je nastavio istraživati Holokaust i tužne sudbine fascinantnih ljudi osvetljavajući njihovo delo i, na neki način, oživljavajući ih kroz strip. Jedan takav strip, o jednom takvom čoveku našao se nedavno u nečemu što se zove “Borske beležnice”, u izdanju Narodne biblioteke Bor. Glavni lik “Borskih beležnica” je Mikloš Radnoti, jevrejsko-mađarski pesnik, čije pesme je preveo Danilo Kiš.

Poslednja od napisanih pesama Mikloša Radnotija

Ukratko, Mikloš Radnoti, profesor književnosti, pesnik našao se u proleće 1944. godine među 3.000 radnika koje je revnosna mađarska vlada odredila da krenu put istočne Srbije. Za njega, poreklom Jevreja, bio je to treći prinudni rad tih godina. Slutio je, prilikom polaska na put 27. maja 1944. godine da će to biti i poslednji. Tokom svog boravka u Boru, odnosno borskom rudniku, odnosno radnom koncentracionom kampu, Radnoti je u svoju svesku pisao pesme, koje će kasnije postati potresno svedočanstvo, ne samo o dometima pesničke reči, nego i o ljudskom duhu, nadanjima, snovima i užasnim uslovima u samom logoru, ali i tokom prisilnog marša ka Austriji tokom kojeg je Radnoti i stradao. A stradao je u svojoj Mađarskoj, u selu Abda, zajedno sa preostalim, do tada, preživelim zarobljenicima. U toj masovnoj grobnici pronađena je i Radnotijeva sveska a na prvoj stranici Radnoti je upisao na pet jezika, na mađarskom, srpskohrvatskom, nemačkom, francuskom i engleskom: “

Ovaj notes sadrži pesme mađarskog pesnika Radnoti Miklosa. On moli nalaznika, da istog pošalje na adresu sveučilišnog profesora Ortutay Gyula, Budapest, Horanszky u. 1. I.”

Tako je nastala “Borska beležnica”. A Zograf? To će vam on sam reći. Kako se našao u svemu tome, koliko mu je značio rad na “Borskim beležnicama”?

Kako sam otkrio Mikloša Radnotija?

Zograf je udahnuo novi život Radnotiju, koji je imao taj dar u prstima da sam sebi može produžiti život putem napisanih pesama jer kako Zoran Paunović u eseju u ovoj knjizi kaže: “Snagu poezije nije moguće izmeriti kilometrima pređenog puta, niti na bilo koji drugi način – no izvesno je da onaj ko ume da je stvori, ili makar oseti, zna i može više od onih koji tom sposobnošću ne raspolažu”.

Snagu Radnotijeve poezije prepoznao je i Danilo Kiš, ali ne samo to. Danilo Kiš je prepoznao i temu o koncentracionim logorima, gde mu je i otac stradao. Dakle, pričamo o višem kosmičkom poretku koji je doveo u vezu Danila Kiša, Mikloša Radnotija i Aleksandra Zografa, a na kraju tog niza, za sada se nalazi i ovaj 239. KUPEK. Red bi bio da ga produžite sami. Da se upoznate sa poezijom Mikloša Radnotija, da poslušate ovo sjajno i poučno KUPEK izdanje i da prenosite dalje svoja sećanja i osećanja. Zašto? Kako se ne bi ponovilo.

Ako ste voljni da u ovome učestvujete KUPEK #239 sa Zografom o “Borskim beležnicama” možete poslušati u ponedeljak, 13. 05. 2019. godine od 23 h.

U slučaju vremenskih neprilika, lošeg interneta, signala, sprečenosti nalazimo se naredni dan na KUPEK mixcloud kanalu.

Dom je bila opsesija zatočenika u logorima. Većina nikad nije bila u prilici da svoju opsesiju pretvore u stvarnost. Poezija Mikloša Radnotija živi samo ako je i vi čitate i osetite. Time dajemo priliku mrtvom pesniku da svoju opsesiju pretvori u realnost. Budimo dom njegovoj poeziji.

13/05/2019

autor: dejan kozul

Tags: , , , , , ,